Ova hladnoca koju osecam,
Sada bi bila ugrejana tvojim zagrljajem
Ova praznina,
Sada bi bila popunjena tvojim prisustvom
Ove usne
Sada bi osetile tvoje
Ove suze
Bile bi zaustavljene tvojim rukama
Ovaj mrak
Bio bi osvetljen tvojim Andjeoskim osmehom
Al ti nocas nisi tu
Nisi tu,nedostajes mi,
I jedino sto mi je od tebe ostalo
To je ova noc,
jer nocas bas sve
na tebe podseca
Poceo je prvi sneg ove godine. Prve pahulje su pocele da padaju na tlo. Napoljuhladan vazduh sprecava narod da izlazi iz kuce osim ako bas moraju. Sve je obelelo i podsetilo me otkad nisam ovako pisala. Imala sam dnevnik kada sam imala samo 13 godina-ne jedan,tri dnevnika,al uz tinerdzerske godine dolazi uvek i tinejdzerska drama.Negde izmedju prijateljskih lazi i borbe sa ocenama zapalila sam sva tri dnevnika. Odlicno se secam dana kada sam iscepala svaki list na kome su se nalazile moje uspomene. A zatim kako sam gledala ceo svoj zivot kako gori u plamenu. Mislila sam ako zapalim uspomene da ce to izbrisati sve sto se desavalo,ali nije. Kao sto posle vatre ostaje pepeo i dim, tako i u coveku ostaje trag posle svakog iskustva. Pisali mi ili ne o nasim dogadjajima-to ne menja nista. Trag ce uvek biti tu,a sa tragom i emocije.Nikada nisam bila veliki ljubitelj zime i naravno da nisam srecna sto je ove godine zima stigla u Oktobru. Zar tako rano?!Sta, nije mogla da saceka Decembar?Ali, da ne budem totalni negativac, ova situacija mi ipak daje izgovor da se uvucem u svoj topli krevet,uzivam u citanju i pisanju, i pijem svoje omiljene cajeve. Valjda u zivotu uvek treba traziti nesto pozitivno, makar to bilo samo malo zrno srece jer sreca je teska za shvatanje. Dok covek razmislja o tome sta je sreca, sreca ga prodje.Male stvari cine coveka srecnim!
Proslo je vec godinu dana i oko tri meseca od naseg raskida. Vreme tako brzo leti. Kao ptica koja ma koliko umorna, ona nastavlja da leti.Mozda vise ne zna ni destinaciju,ali leti. Leti jer joj je to prirodno,jedino sto zna.Tako i vreme, leti i nestaje. Gubi se u prostoru. A nasi zivoti? Nasi zivoti su kao perije na krilima ptice koja leti. Tu su da ispune prostor, daju toplinu,ali cak iako neka peruska otpadne sa krila-ptica nastavlja da leti.Ne obazire se mnogo na tu jednu perusku. Zivot je pun izbora i sve je do nas,ali sta god radili ili ne radili, vreme idalje ide. Zato je valjda i narod izmislio neku "normalu". Tako je normalno da posle raskida, osoba bude sama par meseci-ali ne duze od 6 meseci.I posle te samoce da krene ponovo u zivot, da nstavi dalje-jer "zivot ide dalje". Ali ko ima pravo da meni govori kako da se osecam?Ko ima pravo da mi kaze sta je normalno da osecam,a sta ne?Posle svog tog vremena jedino sto osecam je praznina i koliko mi ti nedostajes i dok se to ne promeni ne zelim da idem dalje.Svaki drugi koji mi pridje je samo gorka opomena na to da vise nisi sa mnom i da sam tako prokleto "slobodna".Ne zelim da trazim drugog. Necu da te zamenim, to je ne moguce. Ako se nekad ipak sama zaljubim u drugog, sa njim cu i biti i po meni,jedino to je normalno. A menjati jednu ljubav za drugu-to je ne normalno!Pa eto vam narode, sve "pametne" duse koje nam sole pamet oko toga sta je normalno!Osecanja nisu normalna!Osecanja nisu logicna!
Daljina izmedju nas pocela je da unosi strah u moje srce. Konflikt izmedju glave i duse je bio sve jaci.Delila sam se na delove. Kao staro drvo,cije grane se suse i padaju na tlo tako se moje celo bice odvajalo na delove i umiralo. Svaki deo mene je imao svoj argument, svoju pricu. Toliko je toga bilo da nisam mogla da se borim sa tim. I sama sam pala na tlo. Razocarala sam te. Nisam bila jaka.Nisam bila devojka koju ti zasluzujes. Kao sto se secer rastvara u vodi,tako sam se ja izgubila u svom svetu. A ljudi kada su najslabiji,bas tada prave najvece greske u zivotu.Impulsivno sam ti rekla kraj, i od toga dana kajem se svakog trenutka. Zivot mi prolazi,a u svakom strancu vidim tebe. Kada god pozelim da idem dalje, setim se tebe.Ali ja volim to sto se setim tebe. Zauvek cu u srcu nositi tebe,zauvek cu pored sebe imati neki deo tebe-uspomenu na tebe. Svaki nas poljubac,zagrljaj,pogled-pamticu i negde u sebi,cuvacu. Napravila sam gresku za koju i treba da se kajem. Bio si najbolji deo mene, a ja sam taj najbolji deo odbacila od sebe zbog svojih ne sigurnosti.Znam da te je raskid naljutio,znam da mislis da postoji razlog zasto sam raskinula sa tobom,ali u zivotu nije sve crno ili belo. Razlog jednostavno ne postoji. Nije postojao drugi, nije me nista kod tebe nerviralo, i nije mi nedostajala sloboda. Razlog nije tako jednostavan, razlog je samo da nisam bila psihicki jaka da izdrzim...da izdrzim svoj zivot
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.