Poceo je prvi sneg ove godine. Prve pahulje su pocele da padaju na tlo. Napoljuhladan vazduh sprecava narod da izlazi iz kuce osim ako bas moraju. Sve je obelelo i podsetilo me otkad nisam ovako pisala. Imala sam dnevnik kada sam imala samo 13 godina-ne jedan,tri dnevnika,al uz tinerdzerske godine dolazi uvek i tinejdzerska drama.Negde izmedju prijateljskih lazi i borbe sa ocenama zapalila sam sva tri dnevnika. Odlicno se secam dana kada sam iscepala svaki list na kome su se nalazile moje uspomene. A zatim kako sam gledala ceo svoj zivot kako gori u plamenu. Mislila sam ako zapalim uspomene da ce to izbrisati sve sto se desavalo,ali nije. Kao sto posle vatre ostaje pepeo i dim, tako i u coveku ostaje trag posle svakog iskustva. Pisali mi ili ne o nasim dogadjajima-to ne menja nista. Trag ce uvek biti tu,a sa tragom i emocije.Nikada nisam bila veliki ljubitelj zime i naravno da nisam srecna sto je ove godine zima stigla u Oktobru. Zar tako rano?!Sta, nije mogla da saceka Decembar?Ali, da ne budem totalni negativac, ova situacija mi ipak daje izgovor da se uvucem u svoj topli krevet,uzivam u citanju i pisanju, i pijem svoje omiljene cajeve. Valjda u zivotu uvek treba traziti nesto pozitivno, makar to bilo samo malo zrno srece jer sreca je teska za shvatanje. Dok covek razmislja o tome sta je sreca, sreca ga prodje.Male stvari cine coveka srecnim!
